Светлана Пригоцкаја
Цвета кромпир
Цвета кромпир, огњено светло,
У розе боји, белој свуда уоколо…
Поље се у хаљину нову обукло,
И пева радосно, као петао у јутро!
Кромпиру, спас си наш у невољи,
Бољи од сваког страног деликатеса,
Са краставцем киселим си посластица,
Наш, родни, од лекова свих најбољи!
С тобом генерације деце одрастају,
Грајом веселом испуњава се село…
И за топлих дана и хладних си ту,
Цвета кромпир, поље, све је весело!
И не плаши нас буба колорадска,
Недаће нас никакве не страше…
Цвета кромпир, наша храна братска,
У њему је живот наш и груде наше!
Цветёт картошка
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2017/07/23/9910
Цветёт картошка, огоньки лиловые
И розовые, белые вокруг...
Словно надело поле платье новое,
Словно запел от радости петух!
Картошка, ты в любой беде спасение,
Для нас ты лучше всех заморских яств,
С солёным огурцом для вдохновения,
Своя, родная, лучше всех лекарств.
С тобой ораву ребятишек вырастишь
И гомоном наполнится село...
С тобой в любой беде, в морозы выстоишь,
Цветёт картошка, значит повезло!
И не страшны жуки нам колорадские,
Угрозы никакие не страшны...
Цветёт картошка, золотая, братская,
В ней наша жизнь и жизнь родной страны!